MIRIS BOJA

     Kad voda proključa, pojavljuje se para. Neminovni hemijski procesi razlažu vodu i pretvaraju je u više hemijskih elemenata .     Ovo je izjavio poznati svetski naučnik, etnolog, doktor Gubiles, koji je svojim etnološkim istraživanjima i naučnim saznanjima obogatio svet otkrivanjem mnogih nestalih kultura, religija i civilizacija. Doktor Gubiles je, držeći predavanja na najpoznatijim svetskim univerzitetima, stalno isticao da kada u nekom društvu, civilizaciji ili etničkoj grupi dođe do ključanja – dolazi i do osipanja, zapravo isparenja društva­; pa ako se taj proces ne zaustavi, neminovno je nestajanje te grupe s lica Zemlje.    Profesor Gubiles je početkom ovog veka imao dosta posla. Mnoge zemlje su ključale , a on je svojim preciznim savetima pomagao da se spreči isparavanje. Ti saveti su vremenom postali vredniji od sveg bogatstva koje je ta zemlja imala, od njenog zlata, dijamanata, nafte, moderne industrije, rezervi. Bio je inače na vr...

                                              Jutros oko pola šest neko mi je zvonio na vratima. Zvonio je očigledno dugo i uporno i najzad me probudio. Otvorio sam vrata. Bio je to komšija Anđelko. U pidžami. Pogled mu se zakovao iznad moje glave, izgledao je kao voštana figura. Ništa nije govorio. Podigao sam i ja pogled da vidim u šta to pomno gleda. Bila je to upaljena sijalica u hodniku mog stana. Gledao je usredsređeno u njenom pravcu i ćutao. – Komšija, kako mogu da vam pomognem? – Mogu li da uđem? – užurbano je progovorio, ne odvajajući pogled sa sijalice. – Naravno! – odgovorio sam, kao da se sve dešava usred bela dana. Ulazeći u stan stalno se osvrtao prema upaljenoj sijalici. Ponudio sam da nešto popije. Rekao je da bi najradije otrov. – Izvinite, komšij...

      „Odvojio se od sise kad je napunio 33 godine!“ – bio je veliki naslov u najtiražnijim dnevnim novinama u jednoj maloj zemlji na južnom moru. Ovu senzacionalnu vest državljani te zemlje primili su s velikom zebnjom i nevericom. Uznemireno su se pitali da li je ovo uopšte stvaran događaj i je li takvo nešto uistinu moguće. – Da se nije oženio? – zabrinuto je pitala komšinica komšinicu na pijaci. –   Nije. Mislim da prvi put čujem da se neoženjeni sin tek tako odvaja od majke. Kako je tvoj sin? – Dobro je. Juče mi je slabo ručao, bojim se da se ne razboli. Sad spava. Kad se probudi   posle podne, zamoliću ga da nešto pojede. – Jede li zeleniš? – Jede, kako da ne, ali jedino onaj koji mu majka skuva. – Isto tako i moj sin. Voli spanać, ali moram da ga kuvam samo s punomasnim mlekom i malo putera. – Da su nam naša deca živa i zdrava. Dođi sledeće nedelje, slavimo mu 42. rođendan. – Srce maleno, zar već 42! Kako vreme brzo prolazi… ...