PREDSEDNIKOV POSTIZBORNI GOVOR

  Obraćanje jednog nepostojećeg predsednika jedne izmišljene države

                      (Svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je slučajna)

 

        Poštovani podanici i poštovane podanice (čuj mene – poštovani, ajd nek još sad bude tako), hvala vam (bože, opet glupe reči, sad im se kao i zahvaljujem; ma neka ostane, ali stvarno poslednji put)!

        Dakle, poštovani podanici i poštovane podanice,

        Prosto ne mogu da nađem dovoljno jake ni dovoljno adekvatne reči koje će verno opisati moje oduševljenje što ste mi omogućili da unedogled budem vaš vođa, a vi unedogled moji podanici! Neizmerno me usrećuje što ste mi opet toliko toga pokazali i dokazali, a posebno to da ni vama nije stalo do zdravog i kvalitetnog života (kao ni meni), uspeo sam da vas ubedim! A znam da ste vi sve vreme imali na umu isključivo moje uživanje! Zahvaljujem vam (opet ja, moram smesta da prestanem s tim) i ovog puta što ste moje uživanje, moje neizmerno zadovoljstvo hrabro povezali sa svojim patnjama i bolestima, sa svojim siromaštvom i oskudicama, pa ko bi to ikada i za koga uradio, a? A plašio sam se na momente da ćete čak i vi možda jednom otkriti ljudsko dostojanstvo! Stvarno je bilo bez razloga! 

        Ovi izbori nisu (jesu?) bili obični. Podržale su me tolike javne ličnosti, uključujući i onog pevača druge veroispovesti, one kojoj sam davno obećao sto njihovih ubijenih za jednog našeg. Bio je sto prvi. Zar to nije smešno?

        Ovi moji koji mi se godinama dive i ne prestaju da mi laskaju – dosadili su mi! Morao sam da promenim igračke. Tako da sam pronašao nove ljude u novim partijama. Koliko ih se samo prijavilo! Izbor je majka zadovoljstva!

         Želim da se kratko osvrnem i na ove koji me ne vole. Ima i takvih, verovali ili ne! Vidim im razočarana lica, nevericu u očima i bolnu grimasu kada im slanom mokraćom pišam po otvorenim ranama. Preterao sam? Jesam, pa šta!      

        Oni neki koji kažu da je ceo Beograd glasao i da se od jutra do mraka repovi redovima nisu mogli videti – sanjaju! To je bila fatamorgana! Čak i ovi koji me ne vole slažu se sa mnom da su to bili samo prividi, čista tlapnja! Uostalom, nezavisne institucije su objavile brojeve, zar nisu?

         Još jednom ću ponoviti koliko sam srećan, gotovo u stanju ekstaze. Ostanite živi, preklinjem vas! Za zdravlje ne mogu da vam garantujem, pošto znam kakav vazduh udišete. Ispraznite frižidere, molim vas, hoću da ponovim onu duhovitu foru. Uostalom, i ne morate, do sledećih izbora će ionako biti prazni.

         Ne znam šta bih vam još rekao, osim da i dalje ostanete moje biračko telo. Bez glave!

           Vaš doživotni predsednik

 

P.S.1. Jednom je neka lektorka skrenula pažnju da se u tekstovima na bilbordima obavezno stavi zapeta ispred petog padeža. I htedoh da javim, ali ovi moji već okačili. Brzi su oni! Pa je ovo samo za našu decu (njihova izgleda to znaju): Hvala, Srbijo!

P.S.2. Podanik je onaj kojim neko raspolaže u svakom pogledu, kome je neko potčinjen radom, dažbinama, životom, što je u nečijoj službi, a taj odnos može biti i prema državi (Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskoga jezika, Miodrag S. Lalević, Beograd, 1974)