MIRIS BOJA

    Obraćanje jednog nepostojećeg predsednika jedne izmišljene države                         (Svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je slučajna)           Poštovani podanici i poštovane podanice (čuj mene – poštovani , ajd nek još sad bude tako), hvala vam (bože, opet glupe reči, sad im se kao i zahvaljujem; ma neka ostane, ali stvarno poslednji put)!         Dakle, poštovani podanici i poštovane podanice,         Prosto ne mogu da nađem dovoljno jake ni dovoljno adekvatne reči koje će verno opisati moje oduševljenje što ste mi omogućili da unedogled budem vaš vođa, a vi unedogled moji podanici! Neizmerno me usrećuje što ste mi opet toliko toga pokazali i dokazali, a posebno to da ni vama nije stalo do zdravog i kvalitetnog života (kao ni me...

  Moje ime je Stojadin Junac. Znam da su mi ime i prezime komični, ali vas molim da se ne smejete i ne pravite viceve na moj račun. Sprdaju se zbog mog prezimena od kada znam za sebe, pa ne bih voleo da i vi to sad radite. Ime mi je dao otac jer je to bila želja njegovog kuma koji je te godine kupio zastavu 101 , popularnog stojadina . Mnogo je voleo svog kuma, koga je inače upoznao u vojsci u Bileći, u školi rezervnih oficira.   Otac mi se zove Jorgovan Junac. Nekad je bio zaposlen u fabrici Zmaj u Zemunu. Bio je uvek primeran radnik, pa je za dvadeset godina rada dobio ručni sat. A bio je i potpredsednik Saveza komunista u našoj mesnoj zajednici. Za jedan Praznik rada dobio je na poklon knjigu Hamdije Pozderca – U kontinuitetu revolucije . Bio sam zadovoljan što se boja korica knjige slagala s regalom u našoj dnevnoj sobi, ali i srećan zbog prezimena autora, koje je bilo isto toliko smešno kao i naše, pogotovo kad bi slovo o postalo i . Knjigu nikad nisam pročitao, al...