KAMENA LJUBAV

 Cobi je već duže vreme bio nesiguran u svoju vezu. Verovao je u večnu ljubav, ali je primetio da ona više ne pokazuje privrženost kao prethodnih trideset godina. Doduše, tek poslednjih petnaest godina imao ju je samo za sebe. Ranije ju je delio s drugima, ali mu to tada nije smetalo. Toliko je bila neodoljiva da su strast i zadovoljstvo dostizali vrhunac čak i kada ju je delio s drugima.

Sada, kada se navikao da je samo njegova, nije mogao da podnese ni pomisao da bi jednog dana morao da je deli ili, još gore, da je izgubi. Toliko se vezao za nju da nije mogao ni da zamisli jedan udah bez nje.

Pozvao je njenu najbolju drugaricu Fondi.

Pre nje, imala je drugu najbolju drugaricu, ali se ona vremenom povukla u sebe i prepustila Fondi mesto njene najbliže saveznice.

— Cobi, mislim da malo preteruješ. Znaš da će mene poslušati.

— Znam, Fondi, znam, ali bojim se da nije u krizi srednjih godina i da ne gleda mlađe.

— Šta kažu tvoji?

— Fondi, uradio sam sve što si mi rekla. Odrekao sam se dedovine, a oni misle da nisam. Ušteđevinu sam im oteo, a da to nisu ni primetili. Progurao sam i najgore među njima do vrha porodičnog stabla, obećavajući im deo nje. Sve kako si mi rekla. Naravno, nju im nisam dao, samo sam im dozvolio da je gledaju i time se zadovolje.

— Da ne uzimaš previše od nje?

— Dajem tebi najmanje polovinu svega što mi pruža, Fondi. Ako treba, davaću i više. Spreman sam na sve, samo mi je sačuvaj da zauvek bude samo moja.

— Cobi, ne sekiraj se. Uvek me možeš pozvati.

— Kako da ne budem zabrinut kada onaj mladi čovek kaže da će mi je preuzeti? Ovo ne mogu ni sebi da priznam, ali on je zgodan, obrazovan, duhovit i zavodljiv. Plašim se da se ona ne pokoleba i padne u iskušenje.

— Onaj što je biciklom došao ispred moje kuće?

— Da, taj!

— Onaj koji je rekao da hoće svoju dedovinu nazad?

— Da, da, taj!

— Nema šanse dok sam ja tu i dok su tu moji prijatelji. Ona ostaje tvoja! Samo te molim da ne šiziš previše i da ne lupetaš. Praviš mi probleme, a i Vlast misli da je takvim potezima samo teraš od sebe. Kada smo poslednji put pričali, rekla je da takve probisvete nikada nije viđala u svojoj kući.

— Dobro, od sada ću biti pristojan i lepo vaspitan.

— Hajde, ako je to uopšte moguće. Moram da idem. I, molim te, treba mi još jedno imanje. Ovi moji hoće nešto da kopaju, arheologija ili tako nešto.

— Nema problema, Fondi, samo reci.

Veza je prekinuta.

Cobi je još nekoliko trenutaka držao telefon u ruci. Osetio je kako napetost polako popušta. Fondi ga nikada nije izneverila. Njeni prijatelji nisu ga izneverili. Vlast ga nije izneverila.

Zašto bi sada bilo drugačije?

Srce mu je bilo mirno.

I teško kao kamen.

Zapravo, bilo je od kamena.

I to ne bilo kakvog.

Litijumskog.