Kaki Academy of Stable Adaptation – Washington DC

-

 

Nikola je došao na svet kao obično dete – radoznalo, puno života, željno igre i ljubavi. Ništa što bi privuklo pažnju, rekli biste. Ali nalazimo se u 2036. godini, i jasno je da svet više nije isti kao 2026, a kamoli kao na početku veka, da ne govorimo o prošlom.

Radoznalost i kritičko mišljenje, nekada vrline, postali su opasnost. Mogli su da vas unazade, gurnu u propast, a često i da vas koštaju slobode – dugogodišnjih kazni zatvora, pa čak i života, ali isključivo po visokim standardima demokratije i ljudskih prava.

Nikolini roditelji učili su ga da znanje čuva za sebe, da u školi ne postavlja previše pitanja i da se ističe samo u onome što je od njega traženo: u jezicima, u primeni veštačke inteligencije u svakodnevnom životu i u predmetu „zabava bez prestanka“.

Tako je Nikola postao učenik Akademije za stabilno prilagođavanje – KAKI Academy of Stable Adaptation. To je bila jedna od najelitnijih škola za oblikovanje modernog čoveka nove ere veštačke pameti. 

Zanimljivo je, dragi čitaoci, da je inspiracija za tu akademiju delimično potekla i sa naših prostora. Da, imamo razloga da budemo ponosni – deo programa preuzet je iz poznate ĆACI Akademije. Naše metode i programi zadivili su svet. Prevod, doduše, nije bio isti: CHAT GPT je naziv preneo kao „KAKI Akademija“, pa su ga oni prihvatili i dodali u ime svoje institucije, koja je danas rasprostranjena širom planete.

A onda – vest koja je odjeknula: raketa sa 87 studenata akademije vraćena je se sa Marsa prinudno. Pred nama je nova epoha. Rat sa vanzemaljcima kuca na vrata.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KAO GROM IZ VEDRA NEBA (Srpska priča strave i užasa)

-
  Kad se rodio Cobe, grom iz vedra neba pogodio je glogovo drvo u parku blizu porodilišta. Drvo se zapalilo i izgorelo, a silina udara uplašila je porodilje. Prema svedočenju jedne babice, a tu priču je Cobetova majka godinama prepričavala – sva deca su zaplakala, osim Cobeta. On se osmehivao.         Cobe je na prvi pogled bio dete kao i svako drugo. Međutim, neki njegovi postupci, a i događaji koji su ih pratili, bili su, blago rečeno – čudni! Imao je već četiri godine, ali se još nije odvajao od majčine sise. Radovao se i smejao isključivo kad bi video da neko prosi ili je u invalidskim kolicima. S drugom decom se nije mnogo družio, a igračke ga uopšte nisu zanimale. Devojčicama je krao lutke i otkidao im glave, ali dečkićima ništa nije lomio – zbog lošeg iskustva: naime, drugaru u obdaništu namerno je jednom slomio točkove na autiću , nakon čega mu je ovaj njime slomio nos! Ukor je, začudo, dobio drugar, a nastavnici su se do neba izvinjaval...
Прикажи све

ONI SE BUDE

-
  Oče, grešio sam! Dugo sam istinu skrivao od svih, a najviše od samog sebe. Vi dobro znate da sam ja poznata ličnost. Prepoznaju me na ulici i smaraju za autogram i zajedničku fotografiju. Imam i para, primam nezasluženo visoku umetničku platu, derem marketinške agencija za reklame i snimam programe za poremećenu javnost. Živim kao bubreg u loju. Vi to dobro razumete. Ali da bi me i ostali pravilno razumeli, reći ću da živim kao svaki pop koji ima oko sebe veran narod, pa ga krštava, osvećuje mu kolače i vodicu, a i sahrane, božemiprosti, idu kao u vreme korone.      Verovatno se pitate šta meni uopšte nedostaje. Šta bi to moglo mene da muči? Pa evo da Vam ispovedim.      Poslednjih 12, 13 godina nisam imao baš nikakvih muka. Sve mi je bilo potaman (a nije da nisam primetio da većini popova nije kao meni ili da oni nisu ja). Ne mogu da poreknem ni da su me neki drugovi iz detinjstva zvali da se pojavim u medijima i podržim onu javnost ko...
Прикажи све