Пређи на главни садржај

NOVOGODIŠNJE MOJEJAVLJANJE

 

Opet Nova godina! Opet ja! (Realno, ko bi drugi?)

Razmišljao sam nešto da ove godine promenim naziv svog solističkog novogodišnjeg nastupa, pre svega da promenim reč govor. Obraćanje predsednika je nekako mlako i tunjavo za moju grandioznu iako sofisticiranu ličnost i za tako važan (i beznačajan) praznik kakva je Nova godina. E, pošto sam ja, osim što sam prefinjen, pametan i šarmantan, nadasve prozorljiv – svoj nastup ću ove godine nasloviti mojejavljanjem.

Kome se u našoj zemlji bolje javlja nego meni? Pritom znam da najviše volite kad vam se javljam ovako otvoreno, pravo u lice. Ubeđen sam da gutate svako mojejavljanje, iako ono gotovo nikad nije ni ukusno ni svarljivo.

U ovom trenutku mi se javlja toliko stvari odjednom, da ne znam odakle da počnem. Sačekajte trenutak da se skoncentrišem i fokusiram. Ma, čekali ste više decenija, sigurno vam neće biti teško da se strpite još koji minut. A javlja mi se, pre svega, da ću i dalje da radim ono što me najviše zadovoljava. Da se hranim vašim strahom i kukavičlukom! Vi ste prosto takvi! Kako je to savršeno!

Javlja mi se da ćete mi i ove godine uručiti najvredniji poklon – svoj egoizam! I ja sam egosta, pa ćemo se idealno uklopiti, dragi moji građani! Zar od vaše samoživosti i licemerja, od viška vašeg lažnog samopouzdanja, ima bolje formule za moju još jednu srećnu i prosperitetnu godinu?

Javlja mi se da u novogodišnjoj večeri nećete biti sami. Nazdravićete svom strahu, poljubiti se s kukavičlukom i strastveno zagrliti sa sebičnošću. Važno je da ste sve te moje prijatelje usvojili kao svoje. To sam čekao!

Nažalost, postoji još poneko kome ova jedinstvena sinergija između plebsa i predsednika ne odgovara. Čak pokušavaju i da je naruše. Uporno tvrde da sam pokrao njihova javljanja! Takve ću morati da eliminišem, i to najbrutalnije.

Jer, na kraju krajeva, MOJEJAVLJANJE NE SME DA STANE!

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ONI SE BUDE

  Oče, grešio sam! Dugo sam istinu skrivao od svih, a najviše od samog sebe. Vi dobro znate da sam ja poznata ličnost. Prepoznaju me na ulici i smaraju za autogram i zajedničku fotografiju. Imam i para, primam nezasluženo visoku umetničku platu, derem marketinške agencija za reklame i snimam programe za poremećenu javnost. Živim kao bubreg u loju. Vi to dobro razumete. Ali da bi me i ostali pravilno razumeli, reći ću da živim kao svaki pop koji ima oko sebe veran narod, pa ga krštava, osvećuje mu kolače i vodicu, a i sahrane, božemiprosti, idu kao u vreme korone.      Verovatno se pitate šta meni uopšte nedostaje. Šta bi to moglo mene da muči? Pa evo da Vam ispovedim.      Poslednjih 12, 13 godina nisam imao baš nikakvih muka. Sve mi je bilo potaman (a nije da nisam primetio da većini popova nije kao meni ili da oni nisu ja). Ne mogu da poreknem ni da su me neki drugovi iz detinjstva zvali da se pojavim u medijima i podržim onu javnost ko...
Постави коментар
Прикажи све

BUNA PROTIV DAHIJA (moglo je ovako biti)

  – O, Milune! Čuješ li me, Milune! – Ooo, Đorđe, ti li si? – Glavom i bradom. Idemo li na dahije, Milune? – Đorđe moj, znaš da bih ja bez pogovora krenuo, ali – ne mogu! – Zašto, Milune dragi? Kada ćemo ako ne sada. Dahije su odsekle glave svim našim viđenijim ljudima. Ako sad ne ustanemo, mi smo sledeći na redu. – Živka bi mi se naljutila. U nedelju je pozvala bratovljevu rodbinu na ručak, a ti znaš kakva je Živka kad nije po njenom. Gora je od svakog dahije. Mi Slinakovići smo, dobro ti je poznato, uvek bili za pravdu i uz narod, ali ovoga puta... Nemoj, Đorđe, da se naljutiš. Crni Đorđe je otišao do sledeće kuće. Moći ćemo i bez Slinakovića na dahije. Stao je ispred kapije imućne porodice Tenderovića. Tenderovići su bili bogati i uticajni, i nisu propuštali nijednu priliku da istaknu svoju nacionalnu pripadnost, kao i žrtve za svoju zemlju. – Hej, Dragane! Evo ti Đorđe dođe na prag kuće! Dragan Tenderović je otvorio pendžere, ne otvarajući kapiju. – Đorđe, del...
1 коментар
Прикажи све

KAO GROM IZ VEDRA NEBA (Srpska priča strave i užasa)

  Kad se rodio Cobe, grom iz vedra neba pogodio je glogovo drvo u parku blizu porodilišta. Drvo se zapalilo i izgorelo, a silina udara uplašila je porodilje. Prema svedočenju jedne babice, a tu priču je Cobetova majka godinama prepričavala – sva deca su zaplakala, osim Cobeta. On se osmehivao.         Cobe je na prvi pogled bio dete kao i svako drugo. Međutim, neki njegovi postupci, a i događaji koji su ih pratili, bili su, blago rečeno – čudni! Imao je već četiri godine, ali se još nije odvajao od majčine sise. Radovao se i smejao isključivo kad bi video da neko prosi ili je u invalidskim kolicima. S drugom decom se nije mnogo družio, a igračke ga uopšte nisu zanimale. Devojčicama je krao lutke i otkidao im glave, ali dečkićima ništa nije lomio – zbog lošeg iskustva: naime, drugaru u obdaništu namerno je jednom slomio točkove na autiću , nakon čega mu je ovaj njime slomio nos! Ukor je, začudo, dobio drugar, a nastavnici su se do neba izvinjaval...
6 коментара
Прикажи све