JAJCE

-


Kao i poslednjih nekoliko godina Beograd je najzagađeniji grad na svetu.

Prvaci smo u Evropi po broju umrlih od zagađenja vazduha.

Bolesnici i dalje čekaju na skenere, terapije i operacije koje se odlažu.

Svake godine Srbija izgubi jedan grad veličine Valjeva.

Danas, kao i svaki drugi dan pojaviće se zahtev za pomoć nekom detetu kome je potrebno lečenje za koje država Srbija ne želi da odvoji sredstva.

Vlastodršci su i danas potrošili stotine miliona na nameštene tendere za sebe o vašem trošku.

Desilo se još jedno ubistvo.

Ulice su pune bahatih vozača i kriminalaca kojima zakon ništa ne može…..

Danas je Srbin, kao i svako jutro počeo da čačka svoje desno jajce, da bi poslepodne po starom dobrom običaju počeo da češka levo jajce.

Коментари

Анониман каже…
„Mi smo avangarda svetske katastrofe“
26. фебруар 2022. 23:29
Unknown каже…
Strašno i nažalost istinito!!!
27. фебруар 2022. 10:06
Miroslav Radaković каже…
Ne čačkamo mozak već jajca!
27. фебруар 2022. 13:07
Miroslav Radaković каже…
Prvaci smo u ignorisanju savesti.
27. фебруар 2022. 13:08
Цунами каже…
Ништа изненађујуће. 90% популације је болесно, на овај или онај начин. Много њих чак и не зна да му нешто фали. Отупели у својим чаурама као роботи чекамо нови дан. Тешимо се мишљу"ма, неће то мене", а ако и којим случајем дође до нас, обично је одговор на то"тако је морало". Челници лако манипулишу нама, јер смо одавно без реакција, без осећаја, па и без савести.
Оних 10% још није рођено! А да ли ће?! То нико не зна!
27. фебруар 2022. 15:07
Miroslav Radaković каже…
Draga Cunami, da bi rešili problem, morali bi prvo da znamo da ga imamo. Mi još smo u fazi otkrivanja problema.
27. фебруар 2022. 16:05
Цунами каже…
По мени, проблем је очигледан. По свему судећи, нама више одговара да други мисле и одлучују уместо нас, уместо да сами мућнемо главом! Зато ми и није јасно зашто се сви жале како лоше живе! Како сејеш, тако и жањеш! Зар не?!
27. фебруар 2022. 16:21
Цунами каже…
Дозвољавамо странцима и криминалцима да нам руше историју, да уништавају све оно што су вековима стварали наши преци, а нашу дечицу лечимо СМС порукама! ТРЕБА ДА НАС ЈЕ СРАМ!
27. фебруар 2022. 16:33
Miroslav Radaković каже…
https://mirisboja.blogspot.com/2021/10/ona.html

Ona je otputovala, oterali smo je.
27. фебруар 2022. 17:40
Urosinho каже…
Pravda za levo jajce.
28. фебруар 2022. 10:38
Анониман каже…
Jeste, nije više sa nama. Mislim da već neko vreme boravi daleko od moderne civilizacije. Tamo gde je priroda još uvek respektovana kao Majka, koja nam daje život.
28. фебруар 2022. 15:54
Анониман каже…
Nažalost pred rat smo ljudski otpad, kriminalce glorifikovali kao spasioce od zlih komšija. Kakva kardinalna greška...
Ljudi poverovali nebrojenim bezveznim pričama, umesto da se oslone na vlastiti razum - ili bar instinkt. Krimosi su zajedno sa tzv. folk estradom pred rat postali elita.
Elita našeg društva, elita Srbije. Uzor za generacije koje dolaze.
Svi koji su pokušali da misle su bili poraženi.
Neki istinski pripadnici beogradske elite koje sam duboko poštovao su skočili kroz prozor ili se od muke i nesreće razboleli od opakih bolesti i otišli na onaj svet.
Ovo društvo gde sada živimo je samo posledica toga - kome smo dozvolili da bude uzor našoj deci.
28. фебруар 2022. 16:27
Miroslav Radaković каже…
Slažem se. Sve si rekao.
28. фебруар 2022. 19:49
Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KAO GROM IZ VEDRA NEBA (Srpska priča strave i užasa)

-
  Kad se rodio Cobe, grom iz vedra neba pogodio je glogovo drvo u parku blizu porodilišta. Drvo se zapalilo i izgorelo, a silina udara uplašila je porodilje. Prema svedočenju jedne babice, a tu priču je Cobetova majka godinama prepričavala – sva deca su zaplakala, osim Cobeta. On se osmehivao.         Cobe je na prvi pogled bio dete kao i svako drugo. Međutim, neki njegovi postupci, a i događaji koji su ih pratili, bili su, blago rečeno – čudni! Imao je već četiri godine, ali se još nije odvajao od majčine sise. Radovao se i smejao isključivo kad bi video da neko prosi ili je u invalidskim kolicima. S drugom decom se nije mnogo družio, a igračke ga uopšte nisu zanimale. Devojčicama je krao lutke i otkidao im glave, ali dečkićima ništa nije lomio – zbog lošeg iskustva: naime, drugaru u obdaništu namerno je jednom slomio točkove na autiću , nakon čega mu je ovaj njime slomio nos! Ukor je, začudo, dobio drugar, a nastavnici su se do neba izvinjaval...
Прикажи све

Kaki Academy of Stable Adaptation – Washington DC

-
  Nikola je došao na svet kao obično dete – radoznalo, puno života, željno igre i ljubavi. Ništa što bi privuklo pažnju, rekli biste. Ali nalazimo se u 2036. godini, i jasno je da svet više nije isti kao 2026, a kamoli kao na početku veka, da ne govorimo o prošlom. Radoznalost i kritičko mišljenje, nekada vrline, postali su opasnost. Mogli su da vas unazade, gurnu u propast, a često i da vas koštaju slobode – dugogodišnjih kazni zatvora, pa čak i života, ali isključivo po visokim standardima demokratije i ljudskih prava. Nikolini roditelji učili su ga da znanje čuva za sebe, da u školi ne postavlja previše pitanja i da se ističe samo u onome što je od njega traženo: u jezicima, u primeni veštačke inteligencije u svakodnevnom životu i u predmetu „zabava bez prestanka“. Tako je Nikola postao učenik Akademije za stabilno prilagođavanje – KAKI Academy of Stable Adaptation. To je bila jedna od najelitnijih škola za oblikovanje modernog čoveka nove ere veštačke pameti.  Zaniml...
Прикажи све

ONI SE BUDE

-
  Oče, grešio sam! Dugo sam istinu skrivao od svih, a najviše od samog sebe. Vi dobro znate da sam ja poznata ličnost. Prepoznaju me na ulici i smaraju za autogram i zajedničku fotografiju. Imam i para, primam nezasluženo visoku umetničku platu, derem marketinške agencija za reklame i snimam programe za poremećenu javnost. Živim kao bubreg u loju. Vi to dobro razumete. Ali da bi me i ostali pravilno razumeli, reći ću da živim kao svaki pop koji ima oko sebe veran narod, pa ga krštava, osvećuje mu kolače i vodicu, a i sahrane, božemiprosti, idu kao u vreme korone.      Verovatno se pitate šta meni uopšte nedostaje. Šta bi to moglo mene da muči? Pa evo da Vam ispovedim.      Poslednjih 12, 13 godina nisam imao baš nikakvih muka. Sve mi je bilo potaman (a nije da nisam primetio da većini popova nije kao meni ili da oni nisu ja). Ne mogu da poreknem ni da su me neki drugovi iz detinjstva zvali da se pojavim u medijima i podržim onu javnost ko...
Прикажи све