NOVI ZAKON. AMIN

 

Skupština je jednoglasno usvojila novi zakon. Nije bilo nikakve debate oko njega, iako je doneti pravni akt konačno otklonio nepravdu koja je trajala vekovima. Takoreći od postanka sveta. Svetina je istog dana, ispred Kule moći, proslavljala ispravljanje ove istorijske greške. Puk je bio neizmerno ponosan što su njegove voljene vođe, i to prve u svetu, svojom hrabrošću ukinule tu nepodnošljivu diskriminaciju.

– Zašto ste došli na proslavu ispred Kule moći? – reporter jedne televizije pitao je umornog građanina, koji samo što je bio izašao iz zagušljivog autobusa koji ga je dovezao pravo na slavlje  (a koje je trebalo da se pretvori u spektakl).

– To je za televiziju?

– Da, u živom ste programu.

– S kojom živinom?

– Živom! Direktan program, sada ste na televiziji.

– A, da! A šta ste me ono pitali?

– Zašto ste došli…?

– Da vidimo banju! Mi smo iz Obrenovca! Znate, tamo nema struje, pa su nam organizovali izlet do banje.

– A šta mislite o donošenju novog pravnog akta?

– Sve super! Samo da bude bolje, a biće! A gde su izvori lekovite vode?

Okupljenom narodu se s vrha Kule moći obratio Vođa. Zahvalio se na poverenju i ponovo istakao da je zakon ugledao svetlo dana zahvaljujući pre svega njemu, i da će od danas čovečanstvo živeti bez bremena istorijskog greha! Narod je zadivljeno zurio u Kulu, koja je govor Vođe pozdravila svetlima u žarkim i veselo-neurotičnim bojama. Zapevali su najpoznatiji estradni umetnici, narodu poznati s raznih televizija. Kad su završili, svi odreda su, kao po komandi, okrenuli leđa publici i pokazali joj svoju golu zadnjicu! Euforija je slaba reč za trans koji je taj gest izazvao kod prisutnih.

Na drugoj strani sveta ministar jedne velike zemlje (kontinenta) presudio je jednom strancu na osnovu sličnog zakona i proterao ga iz zemlje. Tako mu se htelo – ima li boljeg razloga? Zakon je toliko dobar da ne zahteva ni obrazloženje! Nikome. Nikada.  

Okupljeni ispred Kule moći i javnost u istoj zemlji nisu znali da je takav zakon odavno na snazi u mnogim zemljama tzv. razvijenog sveta. To, naravno, nije bilo smetnja da se proslavljaju istorijski uspeh i nada u bolji život. I dalje su pristizali autobusi prepuni ljudi. Zbog razvoja banjskog turizma.

Zakon o ravnopravnosti i jednakosti svih organa u ljudskom telu konačno je izjednačio mozak s debelim crevom! Oduvek se (uostalom nepravedno) smatralo da su mozak i srce najvažniji ljudski organi, pa je debelo crevo bilo u drugom planu, sporedno. Ako već imamo zakone o raznim ravnopravnostima, roditelje po brojevima, zaštitu svega i ničega – zašto bi debelo crevo, a posebno njegov završetak, zvani čmar, stalno bilo u inferiornom položaju? Još od postanka sveta!

 I – zakon je usvojen! Nepravda je ispravljena! Autor ovog teksta doduše nije znao da su takvi zakoni odavno doneti u mnogim zemljama, pa i u onoj dalekoj u kojoj ga je ministar ovih dana ponosno primenio. Ništa lakše! Pogotovo kad nikom ništa ne moraš da objašnjavaš.  

Nekada su za vođu uslov bili mozak i srce. Sada je tu i čmar! Ili samo čmar?

Gledajući razdragane pevače ispred Kule moći, koji su se smenjivali na bini i koji su na kraju performansa obavezno publici pokazivali zadnjicu – jedna građanka iz Smedereva se zapitala da li će od sada i vakcine da se primaju otpozadi, a ne u rame! Nije sve ovo najbolje razumela, ali je ipak aplauzom pozdravila događaj.