Пређи на главни садржај

NIČIJA NIJE DO ZORE...

 

Nije bio neki romantičan tip, ali je voleo sveće. Plamen koji bi se vinuo iz svećnjaka uvek je utopljavao njegov ego. Te momente nikada nije hteo ni sa kim da deli. Obožavao je da sam i neometan uživa u svojoj sreći.

     Ali, problem bi se uvek pojavljivao pred zoru. Sveća bi dogorela, potrošila se i ego-plamen bi se ugasio. Nikada, baš nikada nije potrajao do prvih sunčevih zraka, koje je, uostalom, istinski mrzeo. Svaka sveća, a probao je mnoge! Analizirao je njihove delove  – koliko imaju pravog voska, a koliko parafina. S malobrojnim proizvođačima sveća eksperimentisao je sa sastavom, ali ništa nije dalo željene rezultate. Pred zoru bi svaka sveća dogorela i njegov ego bi obavio mrak. A dušu skoro nije ni imao.

– Ako hoćeš da ti sveća gori do zore, najbolje da pokušaš sa onima koje su proizveli strani proizvođači! – savetovao ga je njegov prijatelj iz inostranstva.  

– Samo ti meni reci gde mogu da se nabave? – ushićen je bio naš junak.

– U Berlinu, Londonu ili Vašingtonu. Proizvode ih i u Moskvi i Pekingu, ali ti nabavku odatle ne bih savetovao.

– Ne pitam za cenu! (Voljan je bio da za bilo koju cenu naruči proizvod koji bi izdržao do zore, s kojim bi bio spreman, odnosno bio u stanju da dočeka prirodnu svetlost, a koja mu je, kao što smo rekli, izuzetno smetala.)

– Samo moram da te upozorim da te sveće imaju i (ne)željeno dejstvo! Naime, čim se zapale, njihov plamen počne nezadrživo da raste i razbukta se toliko da počnu da se pale i one obične sveće na grobljima i po crkvama namenjene mrtvim telima a večnim dušama.

     Nije ga ta činjenica mnogo uzbuđivala. Naručio je sveće iz svih onih gradova koje mu je savetovao njegov prijatelj, tih poznatih svetskih centara svećarske moći! Zbog pohlepnosti a i brzine kojom ih je platio, nije stigao da pročita njihove neželjene efekte. Naime, sve one bi izdržavale da neko vreme prkose prirodnoj svetlosti, a onda bi svaki put naprasno eksplodirale i često uništavale sve što bi im se našlo u neposrednoj blizini. Loša iskustva ljudi iz prošlosti koji su imali iste porive – nisu mu mnogo značila, mada su ga neki bliski ljudi (premda je pitanje da li je takve uopšte i imao) upozoravali da to nikome nije uspelo u dužem periodu.

     Čekamo vest o eksploziji i izlazak sunca.  

Коментари

  1. Snezana6. децембар 2021. 14:15

    Bravo, pravo u centar
    "Malo brzoplet neki lik, inace vrlo fin" 😁

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miroslav Radaković6. децембар 2021. 20:35

      Ne voli svetlost! Voli da pali sveće na groblju. Čudan je. Mi smo još čudniji pa ga trpimo.

      Избриши
  2. 01111. децембар 2021. 22:57

    Nagoveštaj tračka svetla se pojavio. Jedan od heroja današnjih dana nam je pokazao put. Nadam se da ćemo i mi držati svoju reč.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ONI SE BUDE

  Oče, grešio sam! Dugo sam istinu skrivao od svih, a najviše od samog sebe. Vi dobro znate da sam ja poznata ličnost. Prepoznaju me na ulici i smaraju za autogram i zajedničku fotografiju. Imam i para, primam nezasluženo visoku umetničku platu, derem marketinške agencija za reklame i snimam programe za poremećenu javnost. Živim kao bubreg u loju. Vi to dobro razumete. Ali da bi me i ostali pravilno razumeli, reći ću da živim kao svaki pop koji ima oko sebe veran narod, pa ga krštava, osvećuje mu kolače i vodicu, a i sahrane, božemiprosti, idu kao u vreme korone.      Verovatno se pitate šta meni uopšte nedostaje. Šta bi to moglo mene da muči? Pa evo da Vam ispovedim.      Poslednjih 12, 13 godina nisam imao baš nikakvih muka. Sve mi je bilo potaman (a nije da nisam primetio da većini popova nije kao meni ili da oni nisu ja). Ne mogu da poreknem ni da su me neki drugovi iz detinjstva zvali da se pojavim u medijima i podržim onu javnost ko...
Постави коментар
Прикажи све

JAJCE

Kao i poslednjih nekoliko godina Beograd je najzagađeniji grad na svetu. Prvaci smo u Evropi po broju umrlih od zagađenja vazduha. Bolesnici i dalje čekaju na skenere, terapije i operacije koje se odlažu. Svake godine Srbija izgubi jedan grad veličine Valjeva. Danas, kao i svaki drugi dan pojaviće se zahtev za pomoć nekom detetu kome je potrebno lečenje za koje država Srbija ne želi da odvoji sredstva. Vlastodršci su i danas potrošili stotine miliona na nameštene tendere za sebe o vašem trošku. Desilo se još jedno ubistvo. Ulice su pune bahatih vozača i kriminalaca kojima zakon ništa ne može….. Danas je Srbin, kao i svako jutro počeo da čačka svoje desno jajce, da bi poslepodne po starom dobrom običaju počeo da češka levo jajce.
14 коментара
Прикажи све

BUNA PROTIV DAHIJA (moglo je ovako biti)

  – O, Milune! Čuješ li me, Milune! – Ooo, Đorđe, ti li si? – Glavom i bradom. Idemo li na dahije, Milune? – Đorđe moj, znaš da bih ja bez pogovora krenuo, ali – ne mogu! – Zašto, Milune dragi? Kada ćemo ako ne sada. Dahije su odsekle glave svim našim viđenijim ljudima. Ako sad ne ustanemo, mi smo sledeći na redu. – Živka bi mi se naljutila. U nedelju je pozvala bratovljevu rodbinu na ručak, a ti znaš kakva je Živka kad nije po njenom. Gora je od svakog dahije. Mi Slinakovići smo, dobro ti je poznato, uvek bili za pravdu i uz narod, ali ovoga puta... Nemoj, Đorđe, da se naljutiš. Crni Đorđe je otišao do sledeće kuće. Moći ćemo i bez Slinakovića na dahije. Stao je ispred kapije imućne porodice Tenderovića. Tenderovići su bili bogati i uticajni, i nisu propuštali nijednu priliku da istaknu svoju nacionalnu pripadnost, kao i žrtve za svoju zemlju. – Hej, Dragane! Evo ti Đorđe dođe na prag kuće! Dragan Tenderović je otvorio pendžere, ne otvarajući kapiju. – Đorđe, del...
1 коментар
Прикажи све