MIRIS BOJA

M i r i s  b o j a

 

                        Karakteristika: oznaka, obeležje, osobina, suština, ono čime se neka stvar

                        ili neki čovek naročito odlikuju i razlikuju od drugih stvari ili drugih ljudi;

                        obeležavanje, navođenje glavnih, bitnih osobina ili svojstava koga ili čega.

 

 

– Hvala vam što ste odvojili vreme za mene – gospodin Suhel Bakain zahvalio se na prijemu direktoru Kraljevske akademije za slepe u Amanu, u Jordanu.

– Gospodine Bakain, šta mogu da učinim za Vas? – pitao je direktor slikara Suhela, koji je s nestrpljenjem čekao dozvolu da mu saopšti svoju ideju.

– Došao sam, gospodine direktore, da Vas pitam da li biste među predmete u Vašoj školi uvrstili i slikarstvo. Rado bih taj predmet predavao Vašim đacima.

 

Direktor je pogledao Suhela i nakratko ostao bez reči.

 

– Čuo sam za Vašu školu slikarstva, gospodine Bakain. Nema nikakve sumnje da ste Vi u našoj zemlji veoma cenjen umetnik. Ali, ako ste došli da se šalite na taj način, to nije dobra ideja.

 

Suhel Bakain, rodom iz Keraka, rano je doživeo da mu majka ostane bez noge. Živeo je i odrastao pored osobe s posebnim potrebama. Želeći da pomogne majci, da joj pruži bar neka zadovoljstva i omogući joj da svoj fizički nedostatak što manje oseća – završio je najpre visoku školu koja ga nije spremala za slikara i zaposlio se u avio-kompaniji, obavljajući najrazličitije poslove. Slikarstvo ga je, međutim, oduvek privlačilo. Mnogo vremena je posvetio samo učenju slikarskih tehnika, kako bi se bavio isključivo slikarstvom. I uspeo je. Izlagao je na brojnim izložbama u Jordanu, gde ima i svoju stalnu postavku. Takođe je izlagao u Francuskoj, Libanu, Južnoj Africi, Emiratima i na Kubi.

 

– Znam ja dobro, gospodine direktore, da Vaši učenici nemaju čulo vida. Boje sigurno ne mogu da vide ili čuju. Ali, zašto ne bi mogli da ih pomirišu?! – uzbuđen je bio slikar Bakain.

 

– Vi, gospodine, izgleda nemate preča posla? Nema smisla da mi oduzimate vreme. Da nemate Vi nešto lično protiv mene?

 

I tako je gospodin Bakain, iako uz njegovu početnu nevericu, direktoru Kraljevske akademije za slepe u Amanu predočio svoju neverovatnu ideju – da bi boje mogle da mirišu! Bez obzira na to što je prirodna, osnovna karakteristika svake boje vezana isključivo za čulo vida.

 

– Proizvodićemo, tvrdim Vam, boje koje mirišu! Zelena će mirisati na nanu, žuta na limun, narandžasta, logično, na narandžu, crvena na višnju...

 

I bilo je tako.

 

Kraljevska akademija za slepe u Amanu godišnje prima preko tri stotine polaznika, uzrasta od šest do osamnaest godina. Otvorena je uz patronat Njegovog kraljevskog veličanstva Abdulaha II i kraljice Ranije – 2011. godine. Danas uvaženi slikar, sa izrazitim karakteristikama pravog čoveka, gospodin Bakain na toj akademiji predaje slikarstvo slepoj i slabovidoj deci koristeći boje koje mirišu! Te slike se izlažu i prodaju u humanitarne svrhe. Svoj rad gospodin Bakain ne naplaćuje, ali kao nagradu dobija nemerljivu ljubav slepe dece koja – zahvaljujući njihovom mirisu – sad mogu da raspoznaju, odnosno osećaju boje. A znaju i kakav bi svaki čovek mogao da bude.

 

U svetu ima trideset devet miliona potpuno slepih ljudi. Koliko je karakternih? Nadam se bar toliko.

 

Suhel Bakain (Suheil Baqaeen), slikar iz Kraljevine Jordan, živi i radi u Amanu.